Драгом тају

МИШО

Дан за даном, прође година, а ја се и даље питам, зар је морало бити тако мој вољени тајо.
Колико се само пута окренем пут куће да видим, како нам машеш кад одлазимо и како се смијеш кад долазимо.
Али увијек видим само празну столицу ђе си некад сједио и чекао нас.
Знаш тајо своме сам сину име твоје дала, да дио тебе корача са мном. Често ме подсјети на тебе, твој поглед и мијо осмијех.
Живјећеш тајо вјечно у мом срцу и души кроз најљепше успомене.

Твоја ћерка ТАМАРА са породицом