Majko, 40 je najtužnijih dana od kad nisi sa nama
LJILJA KREKUN
MAJKOOO, ne znam da li me čuješ, ali svejedno pričam s' tobom. Jako mi je čudno da se oprostim sa tobom, Znam da je ovo oproštaj ali nije kraj, u to sam siguran. Hvala ti za sve trenutke, uspomene za to da sam se osjećao kao najvoljenije dijete, kako su mi mnogi govorili da sam MAJKIN SIN, a ja sam na to bio ponosan. Pretežak je osjećaj da znam da se više nećemo zagrliti, da me više nećeš nikada pomaziti po glavi i reći mi "ti si mali Baka". Nedostaješ mi. Da me zagrliš. Da osjetim dodir tvoj. Da me poljubiš. Da mi se nasmiješ. Da samo budeš pored mene. Spavaj sa anđelima heroju moj, lavice mojaa.
Tvoj sin BOŽO