
Моја баба

АНЂЕЛИЈА ЋОСОВИЋ
Година дана без твог гласа, благог осмијеха и нашег заједничког јутра.
Живот је наставио да се одвија, али ништа више није исто. Сиромашнији сам за твоју
искрену и топлу љубав.
Догађа се много тога и јако бих желио да то подијелим са тобом. Због тога
неизмјерно фалиш.
Срећан, што сам растао уз тебе, памтим и чувам те у свом срцу.
Твој унук ЛАЗАР