Последњи поздрав нашој драгој тетки
АНГЕЛИНИ
„Ооооо ... ђе си ти Драленце, шта има ?“
„Ооооо ... ђе си ти Миканче, шта има ?“
Тако си нас дочекивала, увијек насмијана.
Данас бисмо дали све да још једном чујемо то питање. Имали бисмо ти толико тога рећи, што током живота нисмо довољно пута изговорили.
За тебе смо били Драленце и Миканче, а иза тих надимака стајала је безусловна љубав, племенитост и доброта којом си нас несебично даривала. У њима је стао цијели један наш свијет.
Док год буде нас - биће и тебе.
Остаћеш са нама - у свакој причи, сваком осмијеху и сваком „Ооооо… шта има ?“, које ћемо заувијек чути твојим гласом.
Хвала ти што си нас увијек гледала као своје.
Волимо те, наше Ангелинче.
Заувијек.
Твоји: ДРАЛЕНЦЕ и МИКАНЧЕ
