BEČIĆ ZORAN

Dragi naš Zoki,
Pamtićemo te po toplom osmijehu, mirnoj i toploj duši.,volio te je svako ko te znao, jer je u tebi prepoznao plemenitu i iskrenu dušu. Dao si nam primjer ogromne ljubavi, odanosti i poštovanja prema tetki Vesni, koja je tvojim odlaskom ostala slomljenog srca i sa beskrajnom patnjom u duši. Ljubav i pažnju koju si nesebično pružao svima nama pamtićemo sa poštovanjem i ponosom.

MILICA ŠKATARIĆ, MARICA BEAUCE I MARIJA MARKUŠ

Poslednji pozdrav svom svojaku i stricu

ZORANU

Dragi ZOKI bol i tuga to su jedine riječi koje nam dolaze đeci i meni kada pomislimo da tebe više neće biti među nama- ostavio si sve svoje u bol i tugu neizmjernu. Jer boljeg oca i muža od tebe nije bilo, borio se godinama protiv svoje bolesti kao junak i zato ne možemo da prihvatimo da ovu poslednju borbu izgubi.
Nedostajaće nam tvoj osmijeh, tvoje šale, ja sam ti uvijek govorila da si mi najmiliji svojaki ti si mi odgovarao u smijehu “”LAKO TI JE, SAMO MENE IMAŠ""..
Zoki, i da ih je bilo drugih ti bi svejedno bio najmiliji pola vijeka smo proveli zajedno više si mi brat nego svojak. A mojoj djeci i stric i tetak..
Zoki, kao ptica u ranoj zori si otišao, zato si se Zoran i zvao..
Počivaj u vječnom miru tamo gdje bol više ne postoji.

Volimo te: KATARINA, LAZAR, ALEKSANDAR, KATIJA I MALA LARA

Sa neizmernom tugom, ali beskrajnom ljubavlju, opraštamo se od našeg tate i dede

ZORANA BEČIĆA

Tvoja toplina, nežnost i snaga zauvek će živeti u našim srcima.
Tata moj, najmiliji na ovom svetu,
hvala ti za uvek, za svaki zagrljaj, svaki savet, svaku toplu reč.
Nisi otišao, živiš u našim uspomenama, svakom danu, svakom osmehu tvojih unuka Viktorie i Gabriele.
Najbolji deda na ovom svetu, bio si im kao otac.
Tata moj, puca mi srce od tuge za tobom.
Volim te, volim te, volim te moj BeBeo.

Ćerka HELENA, unuke VIKTORIA i GABRIELA

S ljubavlju koja nikada neće izblediti,
opraštamo se od našeg voljenog dede

ZORANA BEČIĆA

Deda, tvoja dobrota, tvoja nežna reč i tvoji topli poljupci koji nam pucaju po obrazima, ostaće nam zauvek u našim srcima.
Deda naš, ti što si nas voleo najiskrenije, onako kako samo deda umije.
Naša ljubav prema tebi ne prestaje, ona živi u svaki osmeh i svaku suzu.
Deda smo te zvali ali si nam bio i otac koji je živeo za nas i našu sreću.

Deda, volimo te,
tvoj " PAIN AU CHOCOLAT i tvoj GURE DEDINO "

VIKTORIA i GABRIELA

Lave moj, prijatelju moj najbolji...

ZORANE BEČIĆU

Bio si više od oca, bio si moj oslonac, moj uzor, snaga koja me je oblikovala.
Tvoja reč je bila zaklon, tvoj zagrljaj sigurnost, tvoj pogled snaga da idem dalje.
Ljubav koju osećam prema tebi je bez obala duboka i beskrajna kao more u kom se i suze gube, ali nikad ne presuše.
Suze mi liju kao okeani bez kraja, ali srce mi još snažnije kuca, jer si ga ti naučio kako da voli.
Tvoj život, tvoja borba i čista duša ostaju mi u amanet, da nastavimo tamo gde si ti stao, da nosim tvoje ime s ponosom i dostojanstvom sokole moj sivi, kako se bez tebe teško živi.

Zauvek tvoj sin MILAN

ZORAN BEČIĆ

Bio si tiha snaga,
ali jak kao stijena.
Borac u duši, lav po srcu, uvek si išao kroz život dostojanstveno i hrabro.
Tvoja ljubav prema mojoj tetki i vaš zajednički život ostaju mi primer prave odanosti.
Hvala ti za svaki osmeh, savet i trenutak.
Zauvek ćeš biti u mom srcu
MOJ DRAGI TETAK.

Tvoja KAROLINA CURA FINA

Moj ZOZO

Bio si više od svekra, bio si dobra duša, topla ruka, tihi oslonac u svakom trentku.
Mojoj deci, Rayani i Lini, bio si djed kakav se samo može poželeti, nežan, strpljiv i iskren.
Hvala ti što si bio uz mene kao prijatelj, podrška i dom.
Hvala ti što si bio najbolji otac (Milanu) tvojoj ljubavi.
Bio si više nego svekar, bio si čovek koji se može samo voleti i poštovati.
Zauvek ćeš živeti kroz nas, jer voljeni ne umiru.

Tvoja snaha FELLA sa decom RAYAN i LINA

ZORAN BEČIĆ

Četrdeset pet godina išli smo rame uz rame, povezani ljubavlju, poštovanjem, tišinom i olujama koje smo zajedno preživjeli. Bio si moj muž, moj oslonac, vjerni prijatelj. Zajedno smo gradili život i dom na temeljima: poštenju, dostojanstvu i tihoj snazi koju si nosio u sebi.

Tvoj život nikada nije bio lak. Nosio si nevidljive rane, ne od stranaca, već od onih koji su trebali da te čuvaju. Čak i kada su pokušali da ti uzmu ono što ti s pravom pripada, osuđivali te i kletvama ranjavali – ostao si uspravan, sa dostojanstvom i tišinom koje su te krasile. Nikada se nisi spuštao do mržnje.

Znam šta si nosio, šta si ćutao, i danas želim da odam priznanje tvojoj hrabrosti. Nisi dopustio da zloća zamagli tvoju dobrotu. I zato ti se divim i odajem poštovanje.

Tvoje sjećanje živi u svakom kamenu naše priče, u pogledima onih koji su te voljeli, i u svemu što si stvorio svojim srcem.

Hvala ti za sve, Zorane ljubavi moja. Zauvijek ću te voljeti.

VESNA

Poslednji pozdrav našem dragom

ZORANU BEČIĆU

Zoki ,
rekao si brzo ću se vratiti,
ni slutili nismo da će biti ovako.
Navikao si nas da uvijek budeš pozitivan i nasmijan.
Ali ovako Zoki, ne.
Teško je, preteško shvatiti da smo te izgubili.
Ne znamo kako da ti utješimo tvoju Vesnu i djecu, tvoje sve... Srce nas boli, tuga je ogromna, suze same idu, sve što bi smo rekli malo je...

Spavaj u nebeskom raju sa anđelima a u našim srcima i svakoj misli živjećeš vječno Zoki naš dobri prijatelju.

MOMO i NAĐA VUKČEVIĆ