Двије године бола и туге, вољена наша мајко
БИЉАНА МИШЕЉИЋ
19. март 2021. године, дан када је страх оковао душу, а мисли летјеле
кроз главу. Нијесмо их стизале.
У немоћи смо погледале ка небу и
тихо изговориле:
"Не дај јој да оде она је наш свијет".
Наш малени борцу, пишемо ти данас и знај да си скривена у души и
везана за срце. Сваки дан кажемо себи, да ћемо ти написати пјесму,
онда застанемо јер у нашем рјечнику не постоје ријечи које би описале
тебе, ВИЛО.
Вријеме које пролази је само нијеми посматрач твога имена написаног
на нашој души. Понекад помислимо да смо саме на свијету, али онда
ти покуцаш тихо на врата наших снова. Лијепо те видјети наш бескрају
љепоте, макар и у њима.
Кажеш нам да си ту, да нас посматраш. Онда
одеш у свитање, али ми знамо да ћеш доћи опет.
Пошаљи нам снаге, мајко, јер ми не умијемо да живимо без тебе.
Волимо те неописиво.
Твоје: кћерке ВАЊА и ДИЈАНА МИШЕЉИЋ