Мајко
Толико тога бисмо имали да ти испричамо...
Има дана када срце одбија да куца, када плућа не желе да дишу, када рањена душа очајнички вапи за тобом.
Ти си била најбоља мајка на свијету,
НАША ГРАЦИОЗНА ВИЛА.
Поносићемо се тобом, док нас има, док дишемо вољећемо те, животе наш малени.
Настави да нас чуваш, мајко, не посустај од нас никад, а ти драги Господе, чувај нам нашу вилу.
СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН, АНЂЕЛЕ НАШ!
Твоје кћерке ДИЈАНА и ВАЊА МИШЕЉИЋ
Pomen, poslato: 28.05.2022.
Dana 19.03.2021. godine iznenada nas je napustila naša draga majka, supruga, snaha i tetka
rođena Čalović
1969. - 2021.
Zbog epidemiološke situacije sahrana je obavljena istog dana u najužem krugu porodice.
OŽALOŠĆENI: suprug MILIVOJE, kćerke DIJANA i VANJA, snaha MILKA, bratanić BOŠKO, bratanična SANJA, đever MIJO, jetrva LJILJANA i ostala mnogobrojna porodica MIŠELJIĆ i ČALOVIĆ
Umrlica, poslato: 19.03.2021.
Majko,
Nedostaješ nam, tvoja toplina i ti.
Ne samo za praznike ili rođendane, već i u tihim, svakodnevnim trenucima.
Kada uzmemo telefon i na trenutak i zaboravimo da te više ne možemo zvati.
Tuga ne viče. Ona šapuće.
Ona je u praznoj stolici, mirisu tvog parfema, načinu na koji još uvijek čujemo
tvoj glas u mislima kada nam treba savjet.
Bila si naš prvi dom, naše najsigurnije mjesto.
Sada se svijet čini hladnijim bez tebe.
Da te ljubav može vratiti, već bi bila ovdje.
Hvala ti,
za sve pređene kilometre... za beskraje, za ponore... i letove.
Anđele, danas bi ti bio rođendan.
Volimo te, ponosu!
Kćerke,
VANJA i DIJANA
Pomen, poslato: 28.05.2025.
Naša najmilija, nježna majčice
Bliži se četvrta godina kako te izgubismo. Nema nam spasa niti utjehe u bolu.
Svakim novim danom nedostaješ sve više. Naše nebo čuva ljubav koja svjetluca kroz zvijezde i diše kroz svjetlost mjesečine.
" Možda spava sa očima izvan svakog zla,
izvan stvari, iluzija, izvan života,
i s njom spava neviđena njena ljepota,
možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla...."
Odmori nam se vilo, Volimo te, beskrajno.
Tvoje kćerke VANJA i DIJANA
Pomen, poslato: 19.03.2025.
Majko,
Šest mjeseci do 4 godine od kako je zemlja uzela sebi našu porodičnu ikonu, plavetnilo našeg neba. Mislima o tebi dižemo zid, branimo se od samoće. Ti znaš da si jedini spas, most kojim se
bježi sa tužnog ostrva, tuge i samoće.
Uvijek ćeš živjeti u nama, u tajnoj odaji naše duše. Nećemo te dati sve dok dišemo. Nikad se ne pitaj zašto si toliko posebna jer si nešto najljepše što smo imali u životu. Tvoje mjesto u našim srcima je neosvojivo. Tu si sigurna. Nedodirljiva. Lijepo spavaj anđele naš.
Tvoje kćerka VANJA i DIJANA
Pomen, poslato: 19.09.2024.
Вољена наша
Мајко, три године те нема!
Наш једини вјечни благослову, ми вјерујемо да нас и даље посматраш, да нам
на важним раскрсницама суптилно показујеш која је права. И да свог анђела
замолиш за понеку услугу за нас. Који би то анђео теби одолио?
Ми вјерујемо да нас и даље бодриш и да својим рукама разгрнеш облаке онда
када нам мало сјаја треба. И болиш, и недостајеш, од суза све је мокро.
Знаш, прођемо често поред болнице, гдје те изгубисмо. Низ те ходнике
остала су наша сањалачка шапутања и посљедњи стисак твоје ручице.
На том мјесту те видимо и даље. Питамо се је ли ти хладно, мама, јер ми
сваког марта зебемо.
Лијепо спавај, наш бескрају љепоте!
Волимо те, анђеле,
Твоје: кћерке ВАЊА и ДИЈАНА МИШЕЉИЋ
Pomen, poslato: 19.03.2024.
Двије године бола и туге, вољена наша мајко
19. март 2021. године, дан када је страх оковао душу, а мисли летјеле
кроз главу. Нијесмо их стизале.
У немоћи смо погледале ка небу и
тихо изговориле:
"Не дај јој да оде она је наш свијет".
Наш малени борцу, пишемо ти данас и знај да си скривена у души и
везана за срце. Сваки дан кажемо себи, да ћемо ти написати пјесму,
онда застанемо јер у нашем рјечнику не постоје ријечи које би описале
тебе, ВИЛО.
Вријеме које пролази је само нијеми посматрач твога имена написаног
на нашој души. Понекад помислимо да смо саме на свијету, али онда
ти покуцаш тихо на врата наших снова. Лијепо те видјети наш бескрају
љепоте, макар и у њима.
Кажеш нам да си ту, да нас посматраш. Онда
одеш у свитање, али ми знамо да ћеш доћи опет.
Пошаљи нам снаге, мајко, јер ми не умијемо да живимо без тебе.
Волимо те неописиво.
Твоје: кћерке ВАЊА и ДИЈАНА МИШЕЉИЋ
Pomen, poslato: 18.03.2023.
Година и по без тебе
Мајко,
Дођи... Видиш ли да грме громови, а ми их се плашимо као и овог живота без тебе. Страх и туга су оковали душу откад нијеси поред нас. Све смо успјеле одболовати, али тебе нијесмо никад. Ни та два метра вјечности која нас раздвајају када разговарамо. Ти на небу, а ми испод тебе. Много смо зидова подигли и много мостова порушили откад те нема. Ипак, и поред успомена и попуњених година након цртице на споменику, и даље машемо возу и мислимо да стижеш. И даље, само што нијеси стигла. Крај улазних врата још те чекамо, мајко, очима пипамо ваздух који не дишеш.
Наша малена учитељице, волимо те бескрајно.
Твоје кћерке ДИЈАНА и ВАЊА МИШЕЉИЋ
Pomen, poslato: 17.09.2022.
Navršava se godina od kad nas je napustila voljena tetka
Bolan je tvoj odlazak. Nedostaješ. U našem sjećanju ostaješ zauvijek plemenita i dostojanstvena.
SANJA i SAVA NENEZIĆ
Pomen, poslato: 19.03.2022.
