Sakrijemo se od sunca pa suzama isperemo oči što peku žeravicom nedostajanja.
A onda ih u sebi zaledimo da ti ne bi kanule na dlanove kojima smo se iz dubine svoje bratske i sestrinske duše molili, a nismo ih mogli umoliti da se okrenu ka nama, zato što si ih ti Bogu namijenila...
Sad si zvijezda, sele naša...
Tvoji brale i seki
Posljednji pozdrav, poslato: 25.08.2026.
Дана 18.08.2026. престало је да куца племенито срце наше драге
Саучешће примамо дана 19.08.2026. од 9 до 13 часова у градској капели Равни у Пљевљима.
Сахрана ће се обавити у 15 часова на сеоском гробљу у селу Глибаћи.
ОЖАЛОШЋЕНИ: отац ВУКОЛА-Пиле, мајка РАДА, брат ДУШАН, сестра СВЕТЛАНА, сестричине НИКОЛИНА и ГОРАНА, братаничина НИКОЛИЈА, ујаци, тетке, сестра од стрица, браћа и сестре од ујака, браћа и сестре од тетака, и остала многобројна родбина СЕКУЛИЋ и ујчевина ПЕТРОВИЋ
Umrlica, poslato: 18.08.2026.
Poslednji pozdrav našoj
Ti si otišla na neko bolje mjesto, a u nama je zbog tvog odlaska ostala praznina koju ništa ne može ispuniti i bol koju riječi ne mogu opisati.
Ali je ostao i ponos što smo baš takvom kćerkom, sestrom, i tetkom bili blagosloveni i njime blažimo tugu zbog tvog preranog odlaska.
Ovim putem porodica iskazuje zahvalnost ministru zdravlja, direktorima, ljekarima i medicinskom osoblju Opšte bolnice Pljevlja i Kliničkog centra Crne Gore, kao i zahvalnost na podršci i razumijevanju naše borbe i našeg bola kolegama i prijateljima iz Doma za stare Pljevlja, Montenegro Starsa, Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija, škola i predškolskih ustanova Crne Gore.
S posebnim poštovanjem porodica upućuje zahvalnost svim komšijama, kumovima, prijateljima i rodbini koji nas nisu ostavljali bez podrške u prethodnim danima i koji su, lično ili putem telegrama, izrazili saučešće u našem bolu.
Otac PILE, majka RADA, brat DUŠAN, sestra SVETLANA, sestričine NIKOLINA i GORANA i brataničina NIKOLIJA
Posljednji pozdrav, poslato: 25.08.2026.
Teto naša,
Uvijek si nam govorila: „Volim vas do neba, pa tamo napravim rupicu i onda još gore…“ Te riječi, nepromijenjene kroz godine, ostajale su upakovane u onaj nježni glas kakav imaju samo najplemenitije duše. Danas, kada si i ti sama tamo gore, dobijaju posebnu težinu.
Otišla si na nebo da bismo znale da je ono „još gore“ zapravo beskonačno i da nas odatle čuvaš, kao što si nas čuvala od suza, hladnoće, prijekora i svega lošeg „ovdje dolje“.
Hvala ti što smo rasle obasjane tvojom ljubavlju, pažnjom i nježnošću, tako nesebično usmjerenim nama. Rasle smo uz najbolju tetu na svijetu, uz najtoplije riječi i najnježnije zagrljaje.
A naša najmlađa Nikica tek će rasti uz priče o svojoj keki Boki. Svakoga dana pita: „A đe je keka Boka?“, a onda pogleda u nebo i razvuče osmijeh kakav imaju samo djeca koja razgovaraju sa anđelima. Mi ćemo joj pričati o tebi i učiti je svemu onome čemu si ti naučila nas i znaće sve o tebi iako si kroz onu rupicu na nebu ti otišla.
Počivaj u miru, teto naša.
Nikada te nećemo zaboraviti.
NINA, GOGA i NIKOLIJA
Posljednji pozdrav, poslato: 25.08.2026.
