BRANISLAV-BRANO MIĆUNOVIĆ
Eto, sada u tišini sećanja isprepletana osećajima tuge, ljubavi i zahvalnosti pišem tebi svom nebeskom vodiču.
Mudrost koju si posedovao oblikovala je moje korake i učinila da i ovaj put održim moju ljubav prema tebi dostojanstveno, svojim poštovanjem.
Zaista duboko su tužne reči koje pišem u čast tebi, tužan je zvuk nakon rastanka i svaka tiha melodija koja odjekuje u beskrajnom prostoru vremena. I nikad ne utihne. Tvoja ljubav, nedovršena priča koja čeka svoj kraj, ostaje nam kao svetionik u daljini, kao pomoć kroz oluje života.
Ti doveka živiš, imao si se zašta i roditi.
Večna ti Slava.
Tvoja ANA DIMITRIJEVIĆ