Добри мој тата
БРАНИСЛАВ Душана МИЛАЧИЋ
водио си битке дуге, болне, носио ране душевне и Бог ти даде снаге да издржиш све ове деценије и дочекаш унучадима да се радујеш. Када би могао макар на трен данас да вратим дјечачко оно вријеме, да ти у трку са осмјехом долетим и бацим у загрљај када се са посла враћаш... И све прође тако брзо али остаје оно што си ми подарио и усадио од малена, а то је ЉУБАВ, према Богу, према Истини, према честитости, поштењу, доброти. А тада, некада, загрлићемо се опет у вјечности и збрисаће Бог драги сваку бол и сузу нашу.
Почивај у миру мој Браниславе.
Воли те заувијек твој син СТЕВАН
