Посљедњи поздрав својој вољеној мајици
БРАНКИ
Мајко! Шта се ово десило јуче?
Нијесмо се овако договориле.
У понедељак си
била срећна.
Рекла сам ти оно што си највише жељела да чујеш-да не идеш у
пензију, да те чека бијели мантил. Сијала си мајко. Била си поносна и радосна.
Рекла си да то буде наша тајна коју знамо само нас двије. Само ти и ја. Знам
мајко да ти све бољело. И душа, и тијело и сви ови дани скоро двије године. Али
борила си се и вјеровала да ћеш и то прегурати. Мајко, онај дан кад си ме стиснула
за руку, питала си за дјецу и заспала, није си ми рекла збогом. Није си рекла ништа
-али рекла си ми све. Не могу да вјерујем да те више нема. Срце ми је
сломљено, али знам сад те мајко више ништа не боли.
Отишла си тамо гдје су те
многи твоји највољенији дочекали.
Почивај мајко моја у миру, и нека те анђели чувају, а ја нећу дозволити да вео
заборава падне на твој лик.
Твоја кћерка МАРИЈА
