Dragi tata,

CVJETKO KAŠĆELAN

Prošlo je 40 dana od kad si nas napuštio.
Bol ne jenjava. Tvoja unučad teško podnose tvoj odlazak. Ne mogu da shvate kad dođemo ispred tvoje kuće da ih više ne dozivaš. Jako im nedostaješ. Petar čeka kad ćeš mu iznijeti kroasan da mu daš. Kristina svako veče sama plače da je niko ne vidi, a Tamara govori moga đeda će doktor da izliječi i brzo se vraća kući.
Svima nam mnogo nedostaješ.

Mogao si još da uživaš u svom bezbrižnom životu, ali sudbina ti nije dozvolila.
Ti počivaj u miru, a mi ćemo te vječno čuvati od zaborava.

Tvoji:
sin SINIŠA, snaha MILANKA, unučad PETAR, KRISTINA i TAMARA