Година је дана од смрти мог вољеног оца

ДИМИТРИЈА-ДРАГА ИЛИЋА

Тешко је ријечима описати празнину коју је оставио твој одлазак.
Недостајеш сваког дана.
Твоја појава, твој глас, твоја племенитост, твоја подршка. И даље те осјећам у тишини, у сјећањима, у снази коју си ми оставио.
Твоја храброст, част и достојанство, хајдучко срце и велика душа, остају ми светионик кроз све изазове и путеве које живот доноси.
У сваком кораку који направим, у сваком дану, носим те са собом у свом срцу.
Био си и остао мој навећи узор, моја светиња и мој највећи ослонац. Остао си сјећање које ме грли кад нико не види, дио мене који не умире. Мени као утјеха остаје вјеровање да си сада на неком бољем мјесту.

Почивај у миру, најдражи мој, а твоја Нане ће те чувати од заборава.

Твоја ћерка АЛЕКСАНДРА