Прерано нас и ти остави, сине наш

ЂОРЂЕ
И небо је плакало... Три године носио си у себи бол за својим другим дијелом, за братом са којим си дијелио прве откуцаје живота. Два сина, двије највеће љубави, два дијела наше душе. Како прихватити ову сурову стварност. Гдје год се окренемо успомене на вас су ту. Сад нас те исте успомене истовремено грију и боле јер су све што нам је остало од живота који смо заједно живјели.
Чувајте се на небу онако како сте се вољели на земљи а ми ћемо вас чувати у рањених срцима до последњег даха.
Заувијек вољени, почивајте у миру.
МАМА и ТАТА









