ЂОРЂИЈЕ Уроша ПЕЈОВИЋ

06.05.1934.-07.07.2018.

Оче мој, очи моје очињске из јуначке куће Пејовића, написао бих ти есеј да могу.
Сви који су те познавали, знали су те по добру.
Рођен си на Ђурђевдан, отишао на Ивањдан. Сада је годину дана од када ти је дошла жена и Мајка моја а ти си већ седам година на бољем мјесту које си заслужио. Овај помен је електронска читуља како би оставила траг на тебе за све којима недостајеш.
Да ли знаш да не могу још да се помирим са тим да те нема? Знам да си тамо са мајком и да ваша љубав никад не умире.
Носим твоје прње по кући. Недостајеш.
Надам се да си поносан на мене.

Твој син,
РАДОМИР ПЕЈОВИЋ-РАДЕ РАПИДО РАДАРЕС