Последњи поздрав вољеној сестри
ДРАГИЦИ ЛЕКИЋ
с којом је отишао дио мог срца.
Заувијек се опростити од тебе, сестро моја, значи помирити се с немогућим.
Борила си се храбро, у тишини. Трпјела си незамисливо - ћутке, без жалбе, без бунта, да друге не оптеретиш, да не видимо колико те боли.
Твоја храброст била је надљудска. Твоја снага неупоредива. А твоја благост, и у тим тренуцима, остајала је иста - да утјешиш, да загрлиш, да будеш ослонац и кад и сама нијеси имала снаге да стојиш.
Давала си себе свима - увијек прва да помогнеш.
Твоја емпатија и твој осмијех су лијечили душе.
Твоја праведност и честитост су свијетли примјер свима који су те познавали.
Одлазак твој оставио је празнину коју ништа
не може попунити.
А ја ћу те вољети док дишем и носити те у сваком откуцају срца мог.
Почивај ми у миру.
Твоја сестра МИЛИЦА ЛАКИЋ са породицом.
