IGOR TOMANOVIĆ

Četrdeset dana bez tebe, a svakim danom sve više nedostaješ

IGORE TOMANOVIĆU

Moj Giša,
Od kada te nema, najviše boravim u sjećanjima.
Nedostaju tvoje šale i tvoj zarazni osmijeh kojim si veselio sve oko sebe. Sve si nas dotakao svojom dobrotom, ali nas nijesi mogao pripremiti na to kako dalje bez tebe.
Ne dam da te pokrije zaborav, ne dam da nestaneš u tišini vremena, jer ono što si bio ne može da blijedi. Nosim te u sebi, u riječima koje govorim, u pogledu koji luta i koji te i dalje traži.

Ostaješ sa mnom u svakom koraku, i kada me niko ne pita ja ću i dalje pričati o tebi. Voli te tvoj Maca.

MARKO DRAŠKOVIĆ

Pomen, poslato: 26.07.2025.

Print page

Sačuvaj

Obavijesti

Vezane čitulje

Дана 16.06.2025. трагично је настрадао у 21. години живота наш драги

ИГОР Момчилов ТОМАНОВИЋ

Саучешће примамо у Градској капели у Никшићу дана 17.06. од 12 до 17 часова и дана 18.06.2025. године од 10 до 13 часова, када се полази за Луково, гдје ће се обавити сахрана у 14 часова.

ОЖАЛОШЋЕНИ: мајка МИЛОДАРКА, брат МАРКО, сестре ЈЕЛЕНА и ИВАНА, стричеви МИЛОРАД, МИЛОШ и ВЕЉКО, стрина ОЛГА, баба КАДУША-МИЊА, ујак МИЛУТИН-МИРО, тетке МИЛЕВА, РАДОЈКА, ДРАГИЦА, МИЛИЦА, МИЛКА, МИЛЕВА, СЛАВКА, СТАНОЈКА, ВАЊА и МИЛЕНА-МИЉА, браћа од стрица ПЕРКО и ВЕСКО, сестре од стрица СТАНА и БОЈАНА, снахе МАЈА и АНЂЕЛА, ђевојка АНЂЕЛА, браћа и сестре од тетака, синовци и остала бројна родбина ТОМАНОВИЋ и ујчевина ЧВОРОВИЋ

Umrlica, poslato: 17.06.2025.

Četrdeset je dana od preranog odlaska našeg voljenog

IGORA TOMANOVIĆA

Igore, otišao si iznenada ostavljajući prazninu koju ne možemo popraviti. Bio si dio nas i zauvijek ćeš to ostati, čuvaćemo te od zaborava. Počivaj u miru.

Tvoji tetka DRAGICA, tetak MILUTIN i brat ĐOKO ŠPANJEVIĆ sa porodicom

Pomen, poslato: 26.07.2025.

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

IGORA TOMANOVIĆA

Prolaze samo dani, bol i tuga su vječni. Neka ti je vječna slava i mir moj Gile. Čuvamo te od zaborava.

NIKOLA VUJIČIĆ sa porodicom

Pomen, poslato: 26.07.2025.

40 dana od kad prvi put nije sa nama naš

Ponosu naš,
iako te ne vidimo - ti si svuda oko nas.
Da ti je znati koliko nam fale tvoje vesele oči, blistav osmijeh i tvoja neopisiva ljepota.
Srca su nam ispunjena tugom i bolom, ali smo ponosni što si ti bio baš naš.
Prerano si zaklopio svoje oči koje su uvijek sijale jače od sunca. Bio si nam pokretač i jak oslonac.
Iako vrijeme prolazi nema utjehe, nema riječi koja može zamiriti naše rane za tobom.
Osim istine, da Bog uzima samo najbolje.
Nama je ostalo da se kroz rijeku tuge borimo i vjerujemo da si ti sada na boljem mjestu.
Tamo gdje nema tuge i stradanja, među anđelima sa svojim ocem rame uz rame.

Tvoji: MILODARKA, MARKO, JELENA, IVANA i MAJA

Pomen, poslato: 26.07.2025.

Četrdeset dana bez

IGORA TOMANOVIĆA

Teško je prihvatiti realnost da više nisi sa nama. Tvoj vedar duh, blaga riječ i dobrota ostavili su neizbrisiv trag u našim srcima.

Tetka VANJA DAKIĆ sa porodicom

Pomen, poslato: 26.07.2025.

Prođe 40 najtužnijih dana za tvojom rano prekinutom maldosti i srećom

IGOR TOMANOVIĆ

Kako bez tvog zagrljaja, osmijeha i podrške. Kako?
Na našem porodičnom stablu tvoje ime će biti upisano zlatnim slovima, ali na tvojoj grani neće imati ni cvijeta, ni pupoljka.
Nadali smo se da će to biti mnogo drugačije.
Dobroto naša, delijo i ponosu naš.

Neutješni:
stric VELJKO, strina OLGA, sestre STANA i BOJANA, brat PERKO, snaha ANĐELA, bratanići ALEKSA, VUK i PETAR

Pomen, poslato: 26.07.2025.

Sjećanje na mog voljenog

IGORA

Prošlo je četrdeset dana od kako si otišao zauvijek... Četrdeset dana od kada je svijet za mene postao tiši, prazniji, hladniji. Nedostaješ mi, ne onako kako nedostaje običan čovjek, već onako kako fali zrak kad te guši, kako fali glas kad imaš šta da kažeš, kako fali smisao kad ode ono što ti ga je davalo. Još te čujem kako odzvanjaš u daljini, u svakom prolazu vjetra, u svakoj krivini neba koju oči ne mogu da prate. Naki, volio si motor i brzinu kao da ti je krv u gumama tekla, bio ti je srce, a cesta duša meka. Nosim te kroz suze, kroz planove što nisu stigli, Viktor i Andrea… imena što su nam se u srcu urezala, koja smo šaptali pred san. Taj put, ta krivina nas nije pitala da li još sanjamo. Bio si moje uvijek, moj smijeh, moj plan, moj kraj i sve ono što nikada neće doći. U meni ćeš trajati do poslednjeg daha. Kad dođem gore samo me čekaj, ti na svom motoru, a ja s rukom na srcu, jer ono nikad nije prestalo da te zove.

Volim te zauvijek, Naki.

Tvoja ANĐELA

Pomen, poslato: 26.07.2025.

IGOR TOMANOVIĆ

S ljubavlju ćemo te spominjati, po dobrom pamtiti i u srcu nositi.

Sestra BOJANA sa porodicom

Pomen, poslato: 26.07.2025.

Četrdeset dana je od smrti našeg dragog

IGORA TOMANOVIĆA

Rano moja iz maldosti, tugo vječna srca moga.
Mlađi brate čežnjo moja otišao si bez pozdrava.
Dogovor ovo nije moj i tvoj nikad bio
zajedno smo planirali al život nas razdvojio.
Tebe gore među zvijezde da uljepšaš njihov put,
a mene ostavi ovdje da ti vječno budem ljut.
Obećaj mi moja sliko, sresćemo se nekad
gore da nastavimo đe smo stali naše lude razgovore.
,,Vidiš li rane moje, dok pričam sa tvojim likom.
Vidiš li suze moje, dok plačem nad tvojom slikom?

Vidiš li moje snove dok te sanjam?
Vidiš li kako me ubijaju tvoja ćutanja?
Čuješ li krik mog bola, dok jeca brat tvoj?

Čuješ li me brate mili moj, jer sa tobom je otišo i život moj?“

Počivaj u miru Gile brate, vječna rano moja.

Od brata NIKOLE ĐURĐIĆA

Pomen, poslato: 26.07.2025.

Poslednji pozdrav