Спавај мој, вољени БРАТЕ, непреболу доживотни ...
ИГОРЧИЋУ МОЈ
Ех, да сам знала да постоји неки знак, не бих дану дала да крене, нити јутру да сване!
Сваки дан недостајеш Игоре, јер си био и брат и пријатељ.
Ништа Игоре од тог дана исто није, тужна сам много, прерано ми срце подијели!
Лакија си ми много растужио, ДЈЕЧАЧЕ, како си ти њега звао! Сад му "ДЈЕЧАК" недостаје...
Фалиће нам свима невјероватна љубав твоја, немјерљива, спонтана, истинска, шмекерска онаква какву си ти само знао пружити.
Али знај, живот би заиста бесмислен био кад би смрт била крај свега у вези са нама, а твоје постојање је надасве смисла имало!
Велика су утјеха дјеца твоја, она нас радују и нову снагу дају, а биће поносна када одрасту и схвате чија су!
Ту си, само спаваш.
Заувијек у срцу мом, РАДОСТИ НАША!
Сестра АНА, сестрић ЛАЗАР и зет ВЛАДО