ЈАСМИНКА КОСТИЋ

Прође четрдесет најтужнијих дана, а треба проживјети овај живот без тебе, мајко моја.
Тражим те у сваком тренутку. Отишла си негдје, гдје те не могу ни видјети, ни чути. Знаш ли да чим заклопим очи видим тебе и чујем твој глас?
Знаш ли колико је тешко носити се са оволиком боли, знаш ли колико недостајеш мом сломљеном срцу?
Откад те нема, ја више нијесам ја.
Била си моја свјетлост у тами, мој путоказ и моје уточиште, била си мој анђео. Прерано си нас оставила, мама, превише рано, а могли смо да имамо још времена.
Оставила си Матеу и Мартина без најбоље и најбрижније баке на свијету.
Волимо те до последњег откуцаја, звездо наша.
Пољуби нам нашег тату и деку и кажи му да превише недостаје.

Твоји: ЈЕЛЕНА, МАРТИН и МАТЕА