Pola godine je od smrti

JASMINKE KOSTIĆ

Majko dan kada smo te izgubili, izgubili smo mnogo u životu.
Život bez tebe je ogroman teret.
Plašimo se svi trenutaka koji dolaze jer znamo da nećeš biti tu.
U našim srcima si tu, tu te čuvamo i nikom te ne damo.
Tvoje unuke su ostale bez najbolje i najbrižnije bake.
Sad si naša zvijezdica na nebu koju ćemo pratiti i tiho dozivati.
Anđele naš lijepi poljubi nam tatu i deku i kaži nam da nam previše nedostaje.
Volimo vas.

Tvoj sin MARKO, ćerke NATAŠA i IVANA i unuke NIKOLETA i DARJA

ЈАСМИНКА КОСТИЋ

Прође четрдесет најтужнијих дана, а треба проживјети овај живот без тебе, мајко моја.
Тражим те у сваком тренутку. Отишла си негдје, гдје те не могу ни видјети, ни чути. Знаш ли да чим заклопим очи видим тебе и чујем твој глас?
Знаш ли колико је тешко носити се са оволиком боли, знаш ли колико недостајеш мом сломљеном срцу?
Откад те нема, ја више нијесам ја.
Била си моја свјетлост у тами, мој путоказ и моје уточиште, била си мој анђео. Прерано си нас оставила, мама, превише рано, а могли смо да имамо још времена.
Оставила си Матеу и Мартина без најбоље и најбрижније баке на свијету.
Волимо те до последњег откуцаја, звездо наша.
Пољуби нам нашег тату и деку и кажи му да превише недостаје.

Твоји: ЈЕЛЕНА, МАРТИН и МАТЕА