Voljenoj

JELENI GLOMAZIĆ

Prošlo je četrdeset dana otkako si, voljena naša sestro, prerano i tragično otišla od nas.
Teško je prihvatiti da je jedan trenutak promijenio sve.
Otišla si u godinama kada je život tek trebalo da ti pruži najljepše dane, a nama ostavila bol koju vrijeme ne može da izliječi.
Neka te Gospod čuva među svojim anđelima, u zagrljaju tvoje tetke, a nama podari snagu da dostojanstveno nosimo ovaj pretežak krst.
Ti si naša vječna ljubav, naša najljepša uspomena i naša najveća tuga.
Dok mi živimo, živjećeš i ti u svakom našem dahu i svakoj našoj molitvi.
Počivaj u miru.

Porodica pokojne tetke POLKE BOROVIĆ

Četrdeset je dana od upokojenja naše ćerke

JELENE GLOMAZIĆ

Živjela si, čedo naše, načinom života da su svi koji su te na zemlji znali istinski tugovali zbog tvog preranog odlaska, a nebesa se radovala što im čista duša dolazi.
Malobrojne tvoje godine u odnosu na poštovanje koje su ti mnogobrojno ukazali svi koji su te poznavali ostaju nam na ponos.
Nema utjehe za činjenicu da smo te do skoro grlili, a sad ljubimo tvoju sliku pričajući ispred nje, žaleći ti se zbog tuge koja nam je srce obuzela.
U nekom ljepšem svijetu, čekajući poziv, sastaćemo se za ponovni vječni zagrljaj.

Tata PAVLE i mama DANICA

Мојој вољеној и никад прежаљеној близнакињи

ЈЕЛЕНИ ГЛОМАЗИЋ

Прошло је четрдесет дана, а бол не престаје.
Сваког дана је све теже.
Фали твој њежни глас, твој осмијех, загрљај…
Сваке те ноћи тражим у сновима, а свако јутро доноси исту, претешку истину да те више нема..
Можда те је Господ узео к себи да те спаси од неког још тежег терета који би ти овај живот донио.
Била си храбра до самог краја, достојанствена у свему, наша вриједна пчелица!
Заједно смо дошле на овај свијет и чекаћу да нас Господ поново споји!

Док моје срце куца живјећеш и ти!

Сестра ЈОВАНА, зет ВАСКО, сестрићи ЛАЗАР, ЛУКА, БОГДАН и сестричина НАТАЛИЈА НИШАВИЋ

Mojoj voljenoj sestri

JECKI GLOMAZIĆ

Koliko god dana, mjeseci i godina da prođe, nedostajanje se neće smanjiti…
Ali ni osjećaj ponosa što sam te imala za sestru.
Sa tako malo godina pokazala si koliko neko može živjeti dostojanstveno, radosno, razborito, sa puno ljubavi i brige o drugima…
Najveća vrlina ovozemaljskog života je voljeti bezuslovno, ne tražeći ništa za sebe.
Izdigla si se u svojoj vrlini na nivo anđela na zemlji, toliko da si krila zadobila i od nas prerano odletjela u život vječni.
Do ponovnog susreta.

Sestra MILKA

Mojoj voljenoj sestri

JECKI GLOMAZIĆ

28.07.2026. Poziv u 16:59 časova. Urgentni centar.
Ambulanta broj 3, 17:36 časova.
Moja radosnice, nježna moja djevojčice…
Ruku hladnu sam ti držala, čelo ljubila… A opet u tebi život osjetila.
Sem psalma i tvog lica, samo osvećenje mi donosi smirenje, jer tamo gdje počivaš počinje vaskrsenje.
Do ponovnog susreta.

Sestra MARIJA

Навршава се 40 тужних дана откад је у саобраћајној несрећи страдала наша

ЈЕЛЕНА ГЛОМАЗИЋ

1995. - 2026.

Нема више наше Јелене да плијени осмијехом и разборитошћу.
Господ ју је узео да краси његове дворе.
Остаје нам да чекамо дан поновног сусрета у праведнијем и љепшем свијету.
Поносно ти име помињемо, знајући да си увијек живјела одмјерено и достојанствено, остављајући неизбрисив траг у срцима свих који су те познавали.

Породица ће посјетити њену вјечну кућу, а умјесто помена донирати средства у добротворне сврхе.

Отац ПАВЛЕ, мајка ДАНИЦА, брат ЈОВАН са породицом, сестре МИЛКА, МАРИЈА и ЈОВАНА са породицом