Мојој вољеној и никад прежаљеној близнакињи

ЈЕЛЕНИ ГЛОМАЗИЋ
Прошло је четрдесет дана, а бол не престаје.
Сваког дана је све теже.
Фали твој њежни глас, твој осмијех, загрљај…
Сваке те ноћи тражим у сновима, а свако јутро доноси исту, претешку истину да те више нема..
Можда те је Господ узео к себи да те спаси од неког још тежег терета који би ти овај живот донио.
Била си храбра до самог краја, достојанствена у свему, наша вриједна пчелица!
Заједно смо дошле на овај свијет и чекаћу да нас Господ поново споји!
Док моје срце куца живјећеш и ти!
Сестра ЈОВАНА, зет ВАСКО, сестрићи ЛАЗАР, ЛУКА, БОГДАН и сестричина НАТАЛИЈА НИШАВИЋ














