Prijatelju
Jovici Đukanoviću
Još uvek želim da je šala. Samo da opet čujemo tvoj smeh, tvoju pozitivnost. Neka neko kaže da je san, nećemo se ljutiti. Samo da opet čujemo ti glas, da nas pogledaš. Svima nama si zračio, bio tračak nade u beznađu, zašto si ti takav nas prvi i ovako prerano ostavio?
Tvoja Katarina