Драги наш племенити

КРСТО

Надали смо се али небо је одлучило да се растанемо. Прошло је за нас тужних четрдесет дана од како те Господ позвао на Ђурђевдан. Велика је празнина у нашем дому, сваку ноћ ишчекујемо да дођеш: недостаје нам твој осмјех и тиховање - ћутао си а много говорио, извана си био скроман а изнутра раскошан и човјек од ријечи. Боли што си отишао сада када је требало да ти буде најљепше са нама. Утјеху нам пружа нада да те Господ примио у њедра своја и упокојио твоју Мокрињску душу у свијетлости вјечној.

Твоји: ДОСТИЊА - ГАРА, син АНДРИЈА, ћерка ИВАНА, снаха САЊА, унучад СТРАХИЊА, НАТАЛИЈА, ВОЈИН