
ЛАБУД ВУЈАЧИЋ
Година је откако ниси са нама, а туга и празнина коју си оставио не пролазе.
Недостајеш ми свакога дана, у сваком тренутку и у свакој успомени.
Недостајеш и својим унуцима.
Често те помињемо, присјећамо се твоје доброте, мудрих савјета и љубави коју си нам несебично пружао.
Трудим се да живим онако како си ме учио и да поступам баш онако како би ти од мене очекивао – часно, достојанствено и са срцем пуним љубави.
Живиш у мом срцу, у мојим мислима и молитвама, и тако ће бити док сам жива, навољенији мој ТАТА.
Кћерка МАЈА са породицом









