Pola godine, 6 meseci, 180 dana, bola, očaja i tuge, od kada sa nama nije najdivnije, najpoštenije, najvrednije i najvoljenije biće, moja i naša Ljiljana! Neko neopisiv rečima, neko ko je bio i ostao supruga, sestra, baka, tetka, prijatelj, koleginica, neko, jednostavno savršen!

LJILJANA VUKOVIĆ

1965. – 2023.

Volim te, i volimo te! Nedostaješ mi, i nedostaješ nam! Praznina nastala tvojim odlaskom je nenadoknadiva, a životi svih nas koji smo te voleli ili makar poznavali, su nepovratno oskrnavljeni i promenjeni, na žalost na lošije, na bol, na očaj, na tugu, na suze, na jecaj... Moram dalje, svi mi govore, porodici takođe, ali kako? Kako bez ovakve duše, kako bez ovakvog uzora, putokaza i zvezde vodilje? A to si bila svima, ljubavi moja i živote moj, neko na koga se treba i mora ugledati, a na to sam posebno ponosan, jer si izabrala da svoj život proživiš uz mene, da zajedno delimo i dobro i zlo, ti takva, savršena! Voleo, volim i volet ću te zauvek! Do sledećeg susreta tamo negde, do novog poljupca, ruke u ruci i šetnje Podgoričkim ulicama, ne sumnjaj, volim te i venem za tobom, smislu života moga! Ljilja i Alek, tako su nas znali, svi! U Nedelju, 28.01.2024. godine, na Novom groblju u Podgorici u 10.00 h, posetit ćemo Ljiljaninu večnu kuću i obeležiti pretužnih pola godine od kada nije sa nama! Pozivam sve koji su Ljiljanu poznavali i voleli, da je u Nedelju posetimo i još jednom uvažimo.

Ožalošćene porodice: VUKOVIĆ, ĐURETIĆ i MARTIĆ