Вољени брате

ЉУБИША
Најтеже је када ријечи пишу сломљена срца и душе а то су наша, јер тебе нема
више. Двије године чекам да ме пољубиш и онако снажно загрлиш. Бол је
претешка, љубав превелика...
Ја знам да је кратак живот јунака, али поносно и храбро срце твоје, радосна и
топла душа твоја, живјеће вјечно да нас учи и опомене како живот треба да се
живи, како да се бори и воли, радује и тугује...
Недостајеш ми срећо моја, снаго моја, животе мој.....
Сестра твоја САЊА

















