MIHAILO

Šta da napišem ja sunce moje,
ovako nijema od tuge i bola.
Šta da napišem ja, koja ne prihvatam
i ne mirim se sa činjenicom da mi te nema.
Kako da nastavim bez tebe dalje?!
Kako da objašnjavam sinovima više što te nema,
što ne dolaziš?
A čekamo te tata svakog dana,
da otvoriš ova vrata i dođeš.
KOLIKO pitanja Mihailo bez ijednog odgovora, koliko planova i snova...
Tek smo trebali da živimo, rano moja.
Nedostaješ Mihailo, svakog trenutka sve više i više!
Osloncu moj, snago moja,
ti ŽIVIŠ i ŽIVJEĆEŠ dok je nas!

VOLI TE TVOJA PORODICA