Свом драгом тати

МИХАИЛУ-МИШУ СТЕВОВИЋ

Ниједан дан не пролази а да не помислим на тебе. Твој глас још чујем у себи, твоје ријечи ме и даље чувају кад ми затреба снага.
Био си моје уточиште, мој учитељ и мој херој - и то ћеш заувијек остати.
Отишао си тихо, али си оставио траг који се не брише. У сваком мом кораку има дјелић тебе, у сваком мом успјеху твоја рука која ме гура напред.
Вјерујем да си сада миран, слободан као лептир који је пронашао своје небо.
Недостајеш, али твоја љубав ме носи - она је постала моје свијетло, моја храброст, мој пут.

Твој син РАДОВАН, снаха ТЕОДОРА и унук ИЛИЈА