

МИЛИЦА-Милка ЏАКОВИЋ
Драга бако,
дани пролазе један за другим, а ни један не доноси олакшање већ постаје тихи сведок туге и празнине коју си оставила својим изненадним одласком.
Била си светионик ка коме су пловили сви бродови ове породице, уточиште где смо се радо спајали и окупљали. Још те чекам да се појавиш на вратима насмејана и пуна нежности за све нас.
Твој лик, осмех и речи се никад не заборављају. Волела бих да могу опет да те загрлим и кажем колико те волим и колико ми значиш, да ти пренесем да будеш спокојна поред дједа Љубомира, јер сте иза себе оставили породицу која је ближа и јача него икада.
Твоја АНЂЕЛА са породицом