Tajo moj,

MILONJA-CAR ĐIKANOVIĆ

9. maj toplo i sunčano jutro a u mom srcu teška tuga, rupa i praznina. Nešto nepoznato i strašno s čim se trebalo nositi. Uprkos tvojoj bolesti s kojom si se muški nosio, ipak nenadano i nekako brzo mi ode. Godinu teških dana za tvoju malu ćerkicu, kako si me često zvao. Poslije tvoje smrti, život mi je kao po naredbi dao velika iskušenja i boli. Sve je trebalo izdržati bez tebe. Nema načina da opišem bol u srcu što mi te nema. Jer tvoju riječ ničija ne može zamijeniti. Baš zbog toga što sam tvoja, ja sam se držala, borila kao nikad, naučila i očvrsnula. Najviše žalim što nisi tu da čuješ sve moje pobjede, sve na šta sam se usudila. Da si ponosan i da kažeš čuvaj se a znaš da se čuvam. Niko nikad nije vjerovao u mene koliko si ti. Sva hrabrost, drskost i radoznalost u meni, to mi je na tebe Tajo moj. Ostavio si mi u amanet da budem borac. Svaka moja naredna pobjeda biće prvo za tebe. Pominjaću te i čuvati u sjećanju dok sam živa snago moja.
A tamo neđe ćemo se sresti znam...
Nedostaješ mi beskrajno.

Tvoja MIRA