
МИЛОШ ЈОКИЋ
Милошу мој, душа моја тако смо говорили једно другом 36. година срећног брака.
Радио си, градио, поносили се нашом дјецом. Била једна срећна породица.
Дође кобни дан, изгубисмо нашег Ивана – Твог Ивезу.
Остави нас, ја те оправдавам, правилно себи одреди да си поред њега да
нам није сам.
Био си ми велики ослонац мог живота, моја подршка у тежини мог живота.
Трудимо се ја, Ниле, снаха Јована, да наставимо твојим стазама- онако како си ти водио ово домаћинство.
Борићу се како знам и умијем за мог Николу. Тешко је, а шта, то ми знамо како нам је без вас.
Почивајте у миру, чувај нам Ивана.
СЛАВА





