Драги стрикане,

МИРКО БАЋОВИЋ

Изненадио си нас својим одласком. Сачекао си да прође година од татине смрти, на годишњици загрлио споменик и као да си му шапнуо да долазиш и ти. Молили смо се да останеш са нама још неко вријеме али ниси више издржао.
Хвала за сваки осмијех који си нам измамио и радост при сусрету са тобом.
Хвала што си нам приближио морско плаветнило, што си нас храбрио при многим препрекама, што си бринуо са нама.
Има те у сваком нашем кораку, сјећања на тренутке са тобом никада неће нестати.
Вољели би да нас сада опет засмијеш неком својом причом и кажеш да је ово сан.
Нека те Богородица пригрли својом мајчинском љубављу и отвори рајска врата, најбољи наш стрикане.
Вољели смо те и вољећемо те док смо живи!

Твоји: БАТО, ДАЦА, ЖАНА и РАЈКА са породицама