
Драги ђеде

МИРКО Мићов ПЕРИЋ
Пет година је прошло откако те нема, ђеде мој, а мени се и даље чини као да си јуче сједио поред мене, са оним својим благим осмијехом који је увијек знао да ми умири душу.
Твоје ријечи, твоја доброта и топлина и даље ме воде кроз живот.
Недостаје ми твој глас, твоја искреност, твоји савјети и онај мир који си носио у себи.
Недостајеш ми у тренуцима радости, а још више у тренуцима када ми треба снага.
Хвала ти за сву љубав коју си ми дао, за сваки загрљај и за свако охрабрење.
Носим те у срцу, ђеде, данас и заувијек.
Све док живим, живјеће и успомена на тебе.
Твој унук МИЛОШ



