Посљедњи поздрав нашој драгој
МИРИ
Твоја радост и осмијех били су заштитни знак сваког нашег окупљања.
Гдје си била ти, било је смијеха, приче, топлине и живота.
Знала си да од обичног дана направиш успомену, а од сваког породичног окупљања нешто чему смо се сви радовали.
Била си душа наше породице.
Она која нас је окупљала, повезивала и чинила да сваки тренутак проведен заједно буде посебан.
Данас смо без тебе празни и поражени.
Тешко је прихватити тишину која је остала тамо гдје је до јуче био твој глас и твој осмијех. Тешко је замислити наша будућа окупљања без тебе. И боли. Боли много више него што ријечи могу да кажу.
Али колико год данас бољело, остаје нам огромна захвалност што смо те имали.
За сваки осмијех. За сваку радост. За свако окупљање које си учинила љепшим. За све успомене које ће нас увијек враћати теби.
Недостајаћеш нам у сваком будућем сусрету, за сваким нашим столом и у свим оним тренуцима у којима ћемо помислити: „Да је Мира сада са нама…“
И бићеш.
У нашим причама, успоменама и у свему ономе што си оставила међу нама.
Фалићеш нам свима. Неизмјерно.
Твоја мајка МАРИЦА, брат ЈОВАН и сестра ДАНИЈЕЛА са породицама
