40 дана прође, сваки дан ми суза пође, драги оче

МИШО МУСОВИЋ

Још чујем ријечи те: "Дођи,Боћа, да пољубим те."
У мени ћеш увијек живјети ти, чујеш ли Микели?
Сад Брезовик видим, стојимо ти и ја, моја бол је неописива. Са црнином оче, жалити те нећу, често ћу ти запалити свијећу, а у срцу имати бол све већу и већу. Погледом разумјели смо се ми, храбра и јака бићу, обећала сам ти.
Овом приликом неизмјерно хвала тетки Чуровић Драгици и њеној породици, што су уз мене били, снагу, подршку и помоћ ми пружили.

Твоја БОРКА