Poslednje sačuvane čitulje

Godina dana je od kako Nebeskim Šarom putuje duša našega

MOMIR NIKOLIĆ
MOMIRA - TURA Milovog NIKOLIĆA

Brate, rano naša neprebolna, ostavio si nam vječnu tugu, ali i ponos što smo te imali tako odabranog.
Otišao si da obraduješ oca Mila i majku Desanku i kaži im da si požurio jer si im se uželio. A ja ostadoh bezbratnica a Mitar i Jelena bez jedinog ponosnog ujaka.
Brate, ne damo te zaboravu, Mitar i Jelena te stalno pominju i rekli su ti da im pozdraviš njihovog oca a moga supruga Milorada. A tvoj dom još je otvoren radi tvoga imena i ponosa koji si nosio na svoje pretke.
Turo, čuvamo te kao najveće blago skriveno u srcu.

U nedelju 12. marta uža i šira rodbina posjetiće vječnu kuću našeg Momira.

Tvoji: sestra MOMIRKA, sestrić MITAR i sestričina JELENA BOJOVIĆ

Pomen, poslato: 11.03.2023.

Vezane čitulje

Дана 20.03.2022. упокојио се у Господу у 64. години наш једини брат и ујак

MOMIR-TURO Milov NIKOLIĆ
МОМИР-ТУРО Милов НИКОЛИЋ

20.03.2022.

Саучешће примамо у породичној кући у Ливеровићима дана 20.03.2022. године. Дана 21.03.2022. од 10 до 14:30 часова саучешће примамо у капели Ливеровићи. Сахрана ће се обавити у 15 часова на мјесном гробљу.

ОЖАЛОШЋЕНИ: сестра МОМИРКА, сестрић МИТАР, сестрична ЈЕЛЕНА, породица покојне тетке МИЛКЕ СТАНИШИЋ, породице покојних стричева ЉУБИШЕ, БЛАГОЈА и ДРАГИЋА, ујаци МИЛОЊА, МИЛИНКО и РАДЕ, тетке ЈОВАНКА, МАРТА и ЈЕЛЕНА и остала многобројна родбина НИКОЛИЋ и РАДУЛОВИЋ

Umrlica, poslato: 20.03.2022.

Није умро, него се у Вјечност преселио прије три године наш једини брат и ујак племените душе и широког срца

MOMIR- TURO Milov NIKOLIĆ
МОМИР- ТУРО Милов НИКОЛИЋ

Твоје празно мјесто не може нико замијенити, али те можемо са поносом помињати и од заборава чувати.
Ране су још дубље али наша рањена срца куцају за тебе.
Кажу проћи ће, мање бољеће. Кажу! Али не пролази. Пролазе дани, пролази живот али не пролази бол.
У нашим срцима је остало све исто, јер си ту, још недостајеш, још увијек ране боле.
Радост си доносио дому нашему, подизао си нас и храбрио када бисмо падали, и посјећао нас да чврст темељ не разара никакав потрес.
Човјек умире два пута један пут када престане да дише, а други пут када буде заборављен. Ти никада нећеш бити заборављен док живе они које си волио.
Знамо да је твоја душа жива и да нас и даље волиш и соколиш из Небеског плаветнила.
Остаћемо и даље блиски, најближи кроз читаву молитву.
Драги наш Туро, помоли се и ти за нас.

МОМИРКА, МИТАР и ЈЕЛЕНА БОЈОВИЋ

Pomen, poslato: 21.03.2025.



Send this to a friend