Мојој драгој

монахињи ХРИСТИНИ РАБРЕНОВИЋ

Вријеме пролази, али твој лик, твој благи осмијех и успомена на твоју доброту не блиједе. Била си моја сестричина, а својим монашким путем изабрала си живот у вјери, молитви и тишини. Твоја душа је тежила Господу, а твој живот био је свједочанство скромности, љубави и преданости Богу. Као тетка, носим те у срцу са посебном љубављу и тугом коју ријечи не могу описати.
Недостајеш, Христина, али вјерујем да си пронашла мир у загрљају Господњем, којем си читавим својим бићем тежила.
Нека ти Господ подари Царство небеско, а анђели нека те чувају. Док је мене, живјећеш у мојим молитвама и сјећањима.

Вјечан ти помен, мила моја Христина.
Са љубављу и тугом тетка МИЛАНКА РОНДОВИЋ