Мојој вољеној

монахињи ХРИСТИНИ РАБРЕНОВИЋ

Пола године прође откако си отишла у вјечност, а срце још увијек не прихвата да те нема међу нама. Као да је јуче било када си ходила овоземаљским стазама, тихо, скромно и са вјером у Господа, којем си посветила свој живот. Драго моје дијете, била си моја вољена сестричина, а твој одлазак оставио је празнину коју ништа не може испунити. Твоју успомену чуваћу у срцу док сам жива. Знам да си поново са својом мајком, да сте се окупиле у небеском миру и да више нема растанка.
Нека те Господ чува у свом наручју, а твоју душу нек обасја вјечна свјетлост.

Вјечан ти помен и Царство небеско,
тетка ЈОВАНКА, тетак МИЛИЋ НЕДОВИЋ са породицом