Гусле моје јаворове,

БАБА
Појте од Крша соколовог До на Стијену.
Појте да је грожђе зрело, Подно стране Голе.
Појте да нема оног Што је лозу садио.
Појте да оде, Кад грожђе најслађе бјеше.
Ал остаће лоза, И грозд грожђа,
Да зријевају, Да причају, Како ни из чега,
Сласт створи. Све добро у мени си ти, баба.
Твој БАЛША
