Sa tugom u duši i bolom i srcu, opraštamo se od tebe moja draga

NATALIJA Dušana VUKSANOVIĆ

rođena Vujović

Moj druže, prijatelju moj,
veseli i veliki čoveče plemenite duše.
Bila si oslonac i prijatelj kakav se rijetko u životu sreće.

Hvala ti za svaki trenutak proveden s tobom, za vesele i divne dane druženja, za dostojanstvo koje si nosila u sebi i delili s drugima.
Nek ti dragi Bog podari mir u carstvu nebeskom.

Tvoja topla i vedra duša zauvek će biti u našim srcima i mislima.

Tvoja drugarica LJILJANA KOŠARAC sa porodicom

Sa velikom tugom i dubokim bolom u srcu,
opraštamo se od naše koleginice i prijateljice

NATALIJE VUKSANOVIĆ

Draga naša Natka,
bila si osoba vedrog duha i osmjeha, plemenitog srca, ponekad i oštrih riječi, a iznad svega te krasila ljepota i dostojanstvo.
Svojim posvećenim radom i toplinom ostavila si veliki trag u kolektivima gdje si radila.
Mnogima si bila više od koleginice, a kako i ne bi kada te pratio epitet koji samo Crna Gora ima,
a to je " čoek žena " .
Radni dani s tobom su bili puni smijeha,
radosti i topline.
Tvoja stolica ostala je prazna, ali tvoje mjesto u našim srcima, mislima i molitvama vječno će da traje, zato nećemo se opraštati zauvjek, već samo do nekog novog susreta tamo
gdje nema ni bolesti ni žalosti.

Počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju...

Kolektiv SEKRETARIJATA SUDSKOG SAVJETA

Драга мајко,

НАТАЛИЈА ВУКСАНОВИЋ

Хвала ти за сваку жртву,
сваки осмијех,
твој тих и ведар глас пун љубави
који нас је храбрио.
Хвала ти на свему што си нам пружила.

Твоје молитве су нас чувале,
твоје руке гријале и водиле кроз живот.

Волимо те заувијек.

Твоји
МИЛОШ и ДАНИЦА

Poslednji pozdrav voljenoj sestri

NATI

Ponoć je Njake, sjećaš li se da sam te tako zvao!
Moja Njaka... više te ne boli, zar ne?
Prestalo je Najo... ne brini, tu sam i dalje... zar misliš da će prestati da nam mirišu one naše lipe?
Zar misliš da nije jedino ljubav tajna između ova dva svijeta?
Onda ne brini, i dalje živiš, živjećeš u svakom dašku vjetra, u svakoj kapi kiše, živjećeš u svakom mom pogledu na neki predivni planinski vrh...
Mili moj, Mišo kako si?
Ne može da umre Najo, nijedan tvoj blagoslov, nijedna molitva ne može da umre,
sve je postalo besmrtno.
Znaš, onog dana, nije mi bilo loše od vožnje, bilo je saznanje da smo izgubili ovu bitku.

Na Liparu Najo, na Liparu...
- Uvelo je cvjeće, odbjego je maj,
a u duši osta ko skrhana biljka,
il ko tužan miris uvelog bosiljka,
jedna teška rada, težak udisaj -
Blagoslovena mi budi, u miru ostaj mi.

Voli te tvoj brat MIRKO