
НАТАША ЂУКОВИЋ
Нема више мајке наше, памтимо њежност руке њене,
у снове нам мајка свраћа да ли смо срећни пита нас.
Мајка, никад не умире, већ залази као сунце, чуваћемо је ми у души све док живе срца наша.
Зађе мајка као сунце иза старе куће наше, заклопљене очи њене за свакога се од нас плаше.
Онај ком је мајка жива никад не зно шта је зима, није срећан ко је богат већ ко мајку има.
Срећан рођендан.
Твоји: МАЈА, НИКОЛА и ДАДО