Voljenoj sestri
NENI ŠĆEKIĆ
Vilo, lavice, hrabra moja.... Prođoše te boli, zarastoše ti rane. Bog te lijepu i dobru uze, da krasiš rajske bašte. Umorna dušo moja, odmori a onda zasijaj onako kako samo ti znaš....
A ja ću da te volim i tugujem za tobom.
Tvoja JELKA,
JELENA TMUŠIĆ MARJANOVIĆ