Prođe i 40 dana otkako sam izgubila, nikad prežaljenu, sestru
GARU STANIĆ
Kako koji dan svane, učini mi se normalnim, ponekad pomislim da će mi telefon od tebe zazvoniti.
Onda me tvoja smrt slomi. Ostala sam ti, sestro, željna tvoje topline, ostala sam željna vremena sa tobom.
Sve što sad mogu je da te odavde oplakujem i molim se tvome miru, tome da mi u spokoju odmaraš, i da i ti, ponekad odozgo, vidiš mene, onako kako ja tebe vidim u svemu svaki dan.
Beskrajno te volim i dok dišem voljeću te, kroz mene ćeš, sestro, uvijek biti živa.
Tvoja sestra MAJA
