Навршава се 40 дана од смрти нашег драгог

ПАЈА

Четрдесетодневни помен обиљежићемо у кругу породице, у тишини, молитви и сјећању на вољеног супруга, оца и дједа, чији ће лик и љубав заувијек остати у нашим срцима.

С љубављу и тугом,
твоја породица:
РАДМИЛА, ВЕСНА, ТАНЈА, САВО, АЦО, АНДЈЕЛА И ДАВОР

ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Четрдесет дана, тата мој, а ја бих и даље дала све да ми се вратиш, макар на један једини тренутак.
Видиш ли ме звијездо моја најсјајнија, како ти је ћерка све тужнија. Видиш ли ране моје док причам са твојим ликом. Чујеш ли крик мог бола, док јеца ћерка твоја. Тата, чујеш ли како те моја душа дозива и како моје срце одбија да прихвати да више никада нећу бити у твом загрљају?
Дала бих све што имам за још један твој поглед, за још једно „ћерко моја“, за још један пољубац у руку.
Ако ме негдје чујеш, молим те, дођи ми макар у сан, јер ми недостајеш на начин који ниједна ријеч не може да опише.
Тата мој, како да научим да живим са овом празнином, када је моје срце заувијек остало тамо гдје си ти?
Воли те твоја Тања, више него што небо може да прими и више него што ријечи икада могу да кажу.

Твоја ћерка ТАЊА

ПАВЛЕ ЖИВКОВИЋ

Дједе мој, 40 дана без тебе, а ниједан дан без сјећања на тебе.
Кажу да унуци личе на своје дједове, а ја бих волио да од тебе наслиједим оно најљепше – твоју доброту, снагу и велико срце. Поносан сам што сам баш ја имао ту част да будем твој унук.
Заувијек ћеш живјети у мом срцу, мојим мислима и успоменама.
И док год будем живио, носићу дио тебе у себи.
Волим те, мој дједе, и недостајаћеш ми док постојим.

Твој унук ДАВОР