40 je dana od kada nema mog tate

PETAR KOVAČEVIĆ

Nikad se neću pomiriti sa tvojim odlaskom tata, mislim može, mislim proći će, ma ne, nema dana, nema noći, vraćaju mi se tvoji trenutci, što si rekao, pa stao. I samo me nešto stigne, sjeti, i podsjeti, i onda spusti u očaj, jer htjela bih još nešto da kažem, uradim za tebe tata moj, a ne može, kasno je. Ne tata, tvoja smrt nije na vrijeme, prerano je. Ostaje mi samo bol, da te se sjećam, pominjem, tatice moj. I kad svaki pomen na tebe utihne, tek po neko, tek po nekad, u meni će ostati do kraja, ja ću nastaviti tvoje trajanje, tajo moj.
Dok me ima biće i tebe.

Tvoja DALIBORKA