Pomen mom tati, mom junaku
PETROV LAZU
Oče moj... Otišao si prerano... Tek smo počeli da živimo, da sakupljamo uspomene.. Tugo, rano moja... Toliko boli što te nema, što ti glas ne mogu čuti... Toliko boli što me više ne možeš zagrliti... Toliko mi trebaš...Potrebno mi je da čujem ono tvoje "sine" koje mi je bilo draže od bilo čega što sam u zivotu i dobijala i imala. Toliko mi nedostaješ, junače moj...
Postala sam roditelj... Upravo onaj što si ti meni bio. Nisi stigao ni da je pogledaš... A toliko sam željela da jednog dana kada budem postala majka ti budeš uz mene, da budeš uz svoje unuče. Bio si tako čistog srca, toliko volio djecu.. Rano moja... Boliš i boljećeš dok sam živa. Čuvaću te u posebnom kutku svog srca. Kao i do sada... Volim te tata... Nadam se da si ostao ponosan na svoju Žuju. Jer ja na tebe jesam i više nego ponosna. Pričaću tvojoj unuci o tebi, da jednog dana kad ni mene više ne bude, ona može nastaviti. Nedostaješ svom sinu, heroju moj..
Tvoja ćerka IVANA …
