Последњи поздрав вољеном брату и ујаку,

ВОЈИСЛАВУ Душановом БЈЕЛИЦИ

Ево дошао прекоредни вакат да Војислава-Воја Бјелицу пратимо на вјечни починак. Господ бог, га је позвао к себи у најљепши вакат од године и у најљепше дане тога вакта – позвао га је између двије Госпоине у години. Свакако по његовој заслузи пред Господом. Мог Ујака су красиле најчеститије особине које часни људи високо цијене. Красило га је поштење, доброта, дубока осјећајност и болећство према свакоме своме и кога је год познавао. Не треба се чудити што је Војислав био овакав, дошло му је и по оцу и по мајци; заправо, славним прецима по обје стране. Све изазове у овоземаљском животу си скрасио, небеска вјечност те чека да вјечно трајеш. Небеско царство је рајска капија, која те чека да плијениш и тамо добротом, топлином и жртвовањем за правду. Идеш, да се наслониш на заслужени камен смираја. Мој драги Ујаче! Има те ко тамо дочекати.направити ће ти заслужено мјесто. Син Владимир раширио је милосне ручице да надохнади родитељску љубав. Нека ти кости почивају код твојих најмилијих,а душа наде је вјечни покој у рају небеском. Поштовање и љубав према Теби, трајат ће постојано док трају наши животи.
Амин!

Сестра ДРАГИЦА МИЉАНИЋ, сестрићи ИЛИЈА и БОРИС са породицама