Šest meseci bez tebe, sestro... i deset godina bez tebe, majko...
ZORICA
JANIĆ
GORICA MARINKOVIĆ
Navršava se pola godine otkako nas je zauvek napustila moja voljena sestra
Gorica,
i deset godina otkako sam ostao bez svoje majke,
Zorice.
Ne znam kako da objasnim ovu prazninu.
Goce, otišla si prerano, tiho, a sa sobom si odnela deo mog srca.
Tvoj osmeh, tvoj glas, tvoja snaga – svakoga dana mi nedostaju.
Još te tražim u tišini, još čekam da se pojaviš, da mi kažeš da je sve u redu.
A ti, mama...
Prošlo je već deset godina otkako te nema, a tuga nije manja.
Niko ne voli kao majka. Tvoja ruka, tvoja reč, tvoja snaga – sve mi fali.
Ponekad mi se čini da vas obe čujem u snovima, da me čuvate odozgo, zajedno.
Dve najveće ljubavi, dve najveće rane.
Počivajte u miru, moje voljene.
Volim vas, i nosiću vas u sebi dok sam živ.
Vaš brat i sin DEJAN
