Година дана је од смрти моје вољене мајке

РАДА ЦЕРОВИЋ
Прошла је најтежа година мог живота а бол је све већа.
Са тобом је отишло пола моје душе и више никада ништа нећа бити потпуно. Како да се помирим са тим да те више немам, да те немогу загрлити, пољубити, да ме више нећеш дочекати. Мајчице, отишла си онда кад си ми била најпотребнија – да будеш бака мојој дјеци, да осјетиш радост коју си заслужила, да проживиш све што ниси. И ако ће остати ускраћена да те имају, моја дјеца ће знати ко си била. Памтиће те кроз мене, кроз моје приче, кроз све оно што си оставила у мом срцу.
Анђеле мој, сваки дан те тражим у мислима, у тишини, у успоменама које брижно чувам.
Једина утјеха ми је што си сада са твојом Шулком и да ћемо једнога дана поново бити заједно.
Недостајеш ми више него што ријечи могу да опишу.
Воли те заувијек само твоја Марија.
Кћерка СЛАЂАНА са породицом















